dobro.. sta se desi kada nam sva ocekivanja padnu u vodu? kada predjemo 700km u potrazi za necim sto postoji na sekun, pa onda nestane? pa onda preletimo novih 700km u pokusaju da to zaboravimo.. promenimo klimu, grad, sve.. cak i jezik.. ali ne.. to nista ne pomaze.. jer tu je san. koji sve vraca u javu.. ponovo se budim, osecam prazninu, i preispitujem da li sam ucinio dobro.. ali, uostalom, da li je to i imalo smisla? sta bi tu bilo? nista.. kada bi bar prestao umor i vrucina.. buf.. (eloi-oni koji treba da znaju o cemu se radi, znace)..